Мало подсећање...

Јесен је време слава, па нам је то и добар повод да се подсетимо зашто славимо славе и шта нам је све потребно да бисмо славу прославили како доликује правим хришћанима.

Tреба пре свега да знамо да прослављање славе представља прослављање светитеља којег сматрамо заштитником нашег дома и некога ко је својим животом угодио Христу, живећи по Његовој вољи. Зато овај празник треба да се разликује од других славља које приређујемо, као што су рођендани и сличне прославе, и да нам се не сведе само на јело и пиће, већ и на размишљање како да се и ми угледамо на тог светитеља (или светитеље), па да и ми живимо по вољи Божјој.

У данима који претходе слави, веома је важно да наш дом посети свештеник, који ће се заједно са нама помолити Богу за здравље, напредак и спасење свих чланова наше породице. Много греше људи који свештеника не примају у свој дом, из ко зна којих разлога. Имајмо на уму да када примамо свештеника у кућу, примамо самога Христа и Његов небески благослов. Свештеник ће осветити водицу од које ће домаћица замесити славски колач, што нас доводи до онога шта нам је још потребно да ваљано припремимо славу.

Осим славског колача, потребно нам је да имамо и црвено вино, симбол Христове крви, невино проливене на Крсту, као и славску свећу која треба да буде направљена од воска. Такође, важно је спремити славско жито које представља наш принос за покој душа умрлих сродника наших, али и симбол свеопштег васкрсења мртвих у које сви верујемо да ће се догодити када нам Христос поново дође. Наглашавамо да се за СВАКУ славу припрема жито и да су у заблуди они који сматрају да се за поједине славе жито не спрема, јер су ти светитељи „живи“. Треба добро упамтити да су сви светитељи пред Богом живи и од Бога прослављени! Размислите да ли би имало смисла да се молимо некоме ко није жив пред Богом - како ће се онда тај неко молити Богу за нас, ако није жив?!

Имајмо све ово на уму, и поступајмо у складу са тим, па ће нас Бог благословити, а светитељи нас заштитити и умолити Господа за нас.

Призив Светог Духа на почетку школске 2010/2011. године

Нови канал посвећен веронауци

Од данас можете пратити активности у вези са наставом веронауке и на YouTube-у.
Довољно је да кликнете на ову везу и пријавите се за праћење.

Нова школска година

Драга децо,

Ево нас на почетку нове школске године. И вама и себи желим да буде успешна и Богом благословена. Подсетимо се и речи које је у оваквим приликама упућивао блаженопочивши патријарх Павле:

"Драга духовна децо, драги ђаци, драги прваци!

На почетку ове школске године и током вашег учења нека вас прати Божји благослов.
Трудите се да будете добра деца, добри ђаци, добри другари.
Молите се Богу да школско градиво успешно савладате. Знање је потребно за живот у овом свету, за упознавање овог света као Божје творевине, Божје лепоте и доброте - за познавање оног вечног света и живота.
Живите честитим животом. Клоните се лошег друштва. Чувајте своје здравље, и физичко и духовно.
Вама, драга духовна децо, на корист, родитељима на радост, учитељима на понос. Будите вазда пример у добру.
Добро чините и добру се надајте.
Молитвама Светог Саве, првог српског учитеља, Господ да вас благослови и чува у све дане вашега живота..."

Нека тако буде.

Милош Јелић, вероучитељ

Пост Светих Апостола

Почео је један од четири вишедневна поста у нашој Цркви - Апостолски, или Петровски, како се још назива. Овакво име добио је јер претходи празнику Светих Апостола Петра и Павла, које празнујемо 12. јула. Будући да почетак овог поста зависи од времена прослављања Васкрса (јер почиње увек после недеље Свих Светих, која "пада" недељу дана после Силаска Светог Духа на Апостоле - 50. дана после Васкрсења Господњег), различите је дужине трајања. Пошто је ове године Празник Васкрсења Господњег прослављен најраније могуће, и пост Светих Апостола траје најдуже могуће - читавих шест седмица.

Ово је одлична прилика и да се подсетимо да се пост не састоји само у уздржавању од мрсне хране, већ и од рђавих помисли, жеља и дела. Једино ако постимо и душом и телом, достижемо прави смисао поста и испуњавамо се Божијом благодаћу.

Нека је свима срећно и Богом благословено време поста у који смо управо закорачили!

Силазак Светог Духа на Апостоле - Духови

У 50 дан по Васкрсу прослављамо празник силаска Светог Духа на Апостоле, који се још назива и Педесетница, Духови или Тројица. Догађај о о којем је овде реч описан је у Делима Апостолским, у другој глави, где се између осталог каже: "И кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; и показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. и испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што има дух даваше да казују..." (Дап. 2, 1-4).

Одо овог тренутка апостоли постају способни да проповедају веру Христову и да по Христовој заповести иду по свету крстећи све народе "у име Оца и Сина и Светога Духа" (Мт. 28, 19), па отуда неки овај празник називају и "рођенданом Цркве".

На вечерњој служби, која се на празник Духова служи ујутру одмах после Свете Литургије, плету се венци од траве посуте по поду храма, а која се назива још и "духовско зеленило" и има свој корен у старозаветном Празнику Сеница. 

Свети великомученик Георгије - Ђурђевдан

Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије. Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у Православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.

Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици. Отац му је био војни официр. Још док је био дете, његов отац је страдао за Христа, па се након тога, мали Ђорђе преселио са мајком у Палестину, на мајчино велико и богато породично имање, где је добио достојно образовање.

Израстао је у лепог, снажног и храброг младића, па су га као таквог узели у војску, где се брзо истакао својом храброшћу и бојним заслугама. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна, да би га, већ у његовој двадесетој години, лично цар Диоклецијан произвео у чин комита тј. војводе (најстарији војни чин, којим се постаје и царев саветник)... Више о томе - овде.

извор: Светигора 

Житије Светог Великомученика Георгија.