Наиме, у XIV веку после Христа, избио је спор између извесног Варлаама са једне, и Св. Григорија са друге стране, о томе да ли је могуће видети нестворену божанску светлост физичким очима, баш онако како су је видели апостоли приликом Христовог Преображења на гори Тавор (Мт. 17, 1-8). Варлаам је са својим присталицама негирао овакву могућност оптужујући исихасте да на тај начин верују у два Бога, називајући их обмањивачима. Узрок свему је лежао у томе што су присталице оваквог Варлаамовог учења сматрале да је познање Бога само мисаоно, док суштинско познање Бога није могуће спољашњим чулима.
За разлику од њих, Свети Григорије Палама својим библијски утемељеним богословљем заступа став да је исихастичким (тиховатељским) духовним методом и опитом кроз усавршавање могуће да човек својим очима види нестворену, вечну божанску светлост и енергију, при том јасно разликујући божанску суштину која је несазнатива и божанску енергију која је људима приступачна.
Исход овог спора десио се на сабору у Цариграду 1341. године, када је Варлаам осуђен, а учење Светог Григорија Паламе прихваћено је и као званично учење Цркве.
Нема коментара:
Постави коментар