Међу нама се много проклиње, а мало благосиља. Резултат је тај да у нас има много више проклетства него благослова. Када би се више благосиљало, било би више среће.
Као што је биљу потребна киша и сунце, тако је људима потребно благосиљање да би могли да развију оно што је најбоље у њима. Проклињање је као град који убија пупољак и цвет, и не да да се дође до плода.
Сваки наш непријатељски став, свака ружна реч, свако омаловажавање - једном речи - све оно што је негативно, све је то проклињање.
Сваки пријатељски став, свака лепа реч, свако истицање вредности тамо где је има и где је треба признати - једном речи - све оно што је позитивно, све је то благосиљање.
Владета Поповић, "Вера и живот"
Нема коментара:
Постави коментар